Lat.

Петар II Петровић
Његош

Горски вијенац

Горскıй вıенацъ

Историческо собитије при свршетку XVII вијека.

Сочињеније П. П. Њ, владике црногорскога.

Садржај

• Посвета Праху Оца Србије
• Лица
• Чин 1. - Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
• Чин 2. - Скупштина о Маломе Госпођину Дне на Цетињу
• Чин 3. - Бадње Вече
• Чин 4. - Ново Љето

Посвета Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине^[1] и на земљи показаше:
Наполеон^[2], Карло^[3], Блихер^[4], кнез Велингтон^[5] и Суворов^[6].
Карађорђе^[7], бич тирјанах, и Шварценберг^[8] и Кутузов^[9].
Ареи^[10] је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме^[11], Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;
од витештва одвикнута у њим' лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол^[12] тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
....................
....................
....................
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
....................
....................
....................
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе^[13], Вукашине^[14], општа грми анатема^[15],
гадно име Пизоново^[16] не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста^[17] управ сличи гром небесни, суд Орестов^[18].
....................
....................
....................
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше^[19],
ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље^[20],
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
....................
....................
....................
Зна Душана^[21] родит Српка, зна дојити Обилиће^[22],
ал хероје ка Пожарске^[23], дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!

У Бечу на Ново љето 1847. года

Сочинитељ

Лица

Лица која пјесник није био унио у списак:
Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци.

Чинови

Чин 1. - Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену

Фусноте:

[1]: Белона (лат. Bellona), староримско божанство, богиња рата, често пандан богу Марсу.
Назад на стих ꜛ

[2]: Наполеон I Бонапарта (франц. Napoléon I Bonaparte; Ајачо, Корзика, 15. август 1769. — Лонгвуд, острво Света Јелена, 5. мај 1821.). Цар Француске, један од највећих и највештијих војсковођа и државника у историји.
Назад на стих ꜛ

[3]: Надвојвода Карло од Аустрије, војвода од Тешена (нем. Erzherzog Karl von Österreich, Herzog von Teschen), такође познат и као Карло од Аустрије-Тешена (нем. Karl von Österreich-Teschen; Фиренца, 5. септембар 1771. - Беч, 30. април 1847.) син цара Леополда II (1747—1792) и Марије Лујзе. Млађи брат цара Фрање II. Иако епилептичар, постао чувени војсковођа и реформатор аустријске војске. Први војсковођа, који је победио Наполеона у равноправној бици код Ашперна.
Назад на стих ꜛ

[4]: Гебхард Леберехт фон Блихер (нем. Gebhard Leberecht von Blücher; Росток, 16. децембар 1742. — 12. септембар 1819.), пруски фелдмаршал, војсковођа и војвода од Валштата, који је предводио пруску војску против Наполеона у бици код Лајпцига 1813. и бици код Ватерлоа 1815. Почасни је грађанин Ростока и Берлина, који је носио надимак „генерал напред“ због свога приступа ратовању.
Назад на стих ꜛ

[5]: Артур Велсли, први војвода од Велингтона, фелдмаршал (енгл. Arthur Wellesley, 1st Duke of Wellington; око 1. мај 1769. - 14. септембар 1852.), британски војсковођа и државник, рођен у Ирској. Једна од водећих војних и политичких личности 19. века. Истакао се током Наполеонових ратова. Победио Наполеона у бици код Ватерлоа.
Назад на стих ꜛ

[6]: Александар Васиљевич Суворов (рус. Александр Васильевич Суворов; Москва, 12. новембар/24. новембар 1729. — Санкт Петербург, 6. мај/18. мај 1800.). Генералисимус руске војске, један од најзначајних војсковођа 18. века и најспособнијих и највештијих генерала икада.
Суворов никада није изгубио битку (63 победа - 0 пораза). Чувен по свом војном приручнику „Наука побеђивања“. Остао упамћен по многим изрекама као што су:

• „Што теже на обуци, то лакше у борби“ (рус. Тяжело в обучении — легко в бою),
• „Што више удобности, то мање храбрости“ (рус. Чем больше удобств, тем меньше храбрости),
• „Дисциплина је мајка победе“ (рус. Дисциплина — мать победы).

Учио војнике да нападају без устезања и одлучно: „Нападајте хладним челиком! Гурајте из све снаге бајонетом!“ Присан са својим људима, обичне војнике ословљавао са „брате“, а резултате свог детаљног и пажљивог планирања представљао као ствар инспирације.
Назад на стих ꜛ

[7]: Ђорђе Петровић (Вишевац, 16. новембар [по јулијанском 3. новембар] 1768. — Радовањски луг, 26. јул [по јулијанском 14. јул] 1817.), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића.
Назад на стих ꜛ

[8]: Карл Филип, Принц Шварценберга (нем. Karl Philipp zu Schwarzenberg; 1771. — 1820.), аустријски фелдмаршал.
Назад на стих ꜛ

[9]: Михаил Иларионович Кутузов (рус. Михаил Илларионович Голенищев-Кутузов; Санкт Петербург, 16. септембар 1745. — Бунцлау, Шлеска, 28. април 1813.), руски генерал-фелдмаршал коме се приписује да је спасао Русију за време Наполеонове инвазије Русије 1812. године.
Назад на стих ꜛ

[10]: Арес (антички грч. Άρης [Áres]), грчки бог рата. Један од дванаест оломпијаца, најстарији син Зевса и Хере. У хеленској књижевности, представља физичку, насилну и сурову страну рата, за разлику од његове сестре Атине у оклопу, која као промишљена богиња символизује војну стратегију и вештину војевања. Пандан Ареса у римској митологији је Марс.
Назад на стих ꜛ

[11]: Топола, градско насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу.
Назад на стих ꜛ

[12]: Стамбол, народно име за Истамбул (познат још и као Цариград или Константинопољ), град у данашњој Турској.
Назад на стих ꜛ

[13]: Борис Годунов (рус. Борис Фёдорович Годунов; око 1551. — 13. април 1605.), руски цар од 1598. до 1605. године, као и регент Русије од 1584. до 1598. По народном веровању дао убити младог царевића Димитрија Ивановича, царског престолонаследника, како би се докопао царске титуле. Димитрије Иванович је био законити син руског цара Ивана Грозног, али без наследних права. Умро је од рањавања ножем у осмој години свога живота 1591. године у граду Угличу, под неразјашњеним околностима.
Назад на стих ꜛ

[14]: Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320. — Черномен, 26. септембра 1371.), српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године. Погинуо 1371. године заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, у Маричкој бици у походу против Османлија. У народној традицији нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша, назива се „жура Вукашин“ (жура - мали, ситан човек; особа слабог карактера).
Назад на стих ꜛ

[15]: Анатема, (грч. ανάθεμα, старогрчки ανάθημα, у буквалном преводу „посветити“ или „посвећено“), у данашњем значењу, клетва или проклетство; црквено прогонство, искључење из цркве.
Назад на стих ꜛ

[16]: Гнеј Калпурније Пизон (лат. Gnaeus Calpurnius Piso; 44/43. п.н.е. - 20. н.е.), римски великодостојник из доба раног Царства. Конзул, потом гувернер Хиспаније и проконзул Африке. Сумња се да је по налогу цара Тиберија отровао Германика (римски државник и војсковођа; припадник прве римске царске породице Јулијевци-Клаудијевци), иначе царевог синовца. Потом је Пизон наводно извршио самоубиство како не би био осуђен за Германиково тровање, а претпоставља се да је заправо ликвидиран по налогу цара Тиберија како не би изнео компромитујуће доказе против цара. Након тога римски сенат одлучује да се Пизоново име избрише из пописа римских конзула да га својим именом не би каљао.
Назад на стих ꜛ

[17]: Егист (грч. Αίγισθος, лат. Aegisthus), син микенског краља Тијеста, убица краља Агамемнона, свог брата од стрица. Егист је уз помоћ Агамемнонове жене Клитемнестре, иначе своје љубавнице, организовао краљево убиство по његовом победоносном повратку из Тројанског рата. После тог гнусног чина, Егист се оженио Клитемнестром и себе прогласио краљем Микене. Владао је седам година чврстом и окрутном руком, неповерљив према народу који му није опростио убиство свог славног краља Агамемнона. Тада долази освета: Орест, Агамемнонов син, уз помоћ своје сестре Електре, убија Егиста и своју мајку Клитемнестру.
Назад на стих ꜛ

[18]: Орест (лат. Oréstēs), у грчкој митологији, син Агамемнона и његове жене Клитемнестре, Електрин брат. Орестово име има корен у грчкој речи ορειβάτης тј. планинар што у пренесеном значењу значи „онај који савладава планине“. Орест је уз помоћ своје сестре Електре, убио Егиста и своју мајку Клитемнестру, који су претходно испланирали и спровели убиство краља Агамемнона, Орестовог оца. (види претходну фусноту)
Назад на стих ꜛ

[19]: тмуша, народни израз за таму, тмину, мрак, помрчину и сл.
Назад на стих ꜛ

[20]: зубља, бакља, луча.
Назад на стих ꜛ

[21]: Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308. или у марту 1312. — Девол, 20. децембар 1355.), познатији као Душан Силни, претпоследњи српски краљ из династије Немањића. Имао титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим постао први крунисани цар српске државе, када га је на Васкрс 16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије II. Цар Душан је познат као енергичан владар, јаког карактера и темперамента те се често у изворима и литератури спомиње као „Душан Силни”.
Назад на стих ꜛ

[22]: Милош Обилић легендарни српски витез и јунак који је по предању убио турског султана Мурата I, у боју на Косову, 28. јуна 1389. Милош је на Кнежевој вечери (вечера код кнеза Лазара уочи битке) био оклеветан од Вука Бранковића да је сковао заверу са Турцима да изда кнеза. Како би оповргнуо ове лажне оптужбе, Милош је током битке прибегао лукавству. Претварајући се да је пребегао Турцима, успео је да дође до султана и у погодном тренутку га нападне и нанесе смртоносне повреде од којих Мурат умире. Милош тада бива сасечен од стране султанове страже.
Назад на стих ꜛ

[23]: алузија на Милоша Обреновића о коме Његош није имао високо мишљење и према коме се критички односио.
Назад на стих ꜛ

✤✤✤